Netko bi, čitajući ove naše Barke, mogao pomisliti da su “ovi” kršćani pravi “mrgudovi”. Stalno nešto kritiziraju, zapovijedaju, opominju, zahtijevaju... A je li to uistinu potrebno? Jesu li kritike korisne za izgrađivanje onih koji ih čitaju ili pak u ljudima stvaraju odbojnost i rezignaciju?

Svi mi znamo da “kog' se voli, tog' se i kori”. Stoga, ako i opet naiđete na neki takav članak koji opisuje smetlište pred Diskontom, ponašanje naše mladeži ili nešto slično, nemojte samo odmahnuti glavom i okrenuti stranicu. Shvatite da je to naš vid borbe za bolje i ljepše zajedništvo, u kojem možemo samo iskrenošću napredovati.