Moja baka svojim nježnim dlanovima
Krušno tijesto mijesi,
A to tijesto raste i raste
Sve dok iz zdjele ne izađe.

Baka moja, vesela i spremna
Već pećnicu hitro pali
I zamirisa kruh iz njenih ruku.

To što nama naša baka daje
Plod je zemlje i blagoslov rada.

Iz pšeničnog
zrelog klasa dobivamo
brašno bijelo.

Moja baka u brašno
još doda kvasac i mlijeko.

I gle za pola sata evo čuda
naraste velika bijela gruda.

A kad mi se trbuh od gladi javi
baka iz pećnice mirisni kruh
na stol stavi.

Kroz stoljeća mnoga
djedovi i bake
siju žito
vrijedno rade.

Žitna polja zlatna
pšenicom rode
da bi bilo kruha
za sve narode.

Miris vrućeg kruha
širi se po zraku
veselje i radost
neka uđe u kuću svaku.

Svako jutro gledam ja
kroz prozor pekare
kruščića dva.

Iza njih se skriva
jedna pletenica siva.

Makovicu volim ja
svako jutro kad sam gladna.

I druga peciva su slasna
kad ih jedu
sva su djeca glasna.

Svako jutro
na stolu nas čeka
dragocjeni kruh.

I čekao bi dovijeka
ali hrana nam je svagdašnja
i zahvalit Mu treba
što život nam daje
od pamtivijeka.

Kakav može biti kruh?
Kruh može biti suh.

Kruh se mora peći
da bi bio još veći!

Kruh se pravi od brašna, jaja...
I voli ga jesti mala Maja.

Ja se pravim od brašna, vode, kvasca i soli. Za nas kruheke je peć hrana, jer se u njoj kada nas ljudi stave debljamo, rastemo i grijemo. Pa nas voze tamo, 'vamo, dok ne završimo na polici u pekarnici. Čekamo, čekamo, čekamo... Sad me neka teta sa rukavicom diže i stavlja u vrećicu. Opet vožnja, uh, opet vožnja. Za nekoliko minuta stvorio sam se na drvenoj smeđoj dasci. Ajoj, nož, prerezat će me na pola, pa onda na šnite tanke. Zaklopio sam oči i malo odmorio. Kada sam se probudio, stvorio sam se na jeziku u ustima. I to je kraj mog života.