Kat je 22.06.2006. godine Mesni odbor Velike Mlake donesel Odluku da se prigodom 680 let pisanog spomena sela Velika Mlaka, a poradi javnog odavanja priznajna pojedinomu čoveku ili skupine utemeliju nejakve nagrade za tere moreju obični suselani predložiti nekoga, ja sem predložil vuz nektere lude i našega negdašnega vučitela Vincencija Jurkovića, teromu smu rekli Vinko.
Vinka se ja sećam od 1950. leta kat sem si ruku porezal, a tata me k nemu otpelal jer je on vuzoto kaj je bil vučitel, bil i prvi ki je bar nekaj znal od medecine, a imal je i prah za posipati rane. Ludi na selu vuto vreme nisu doma imali baš niš od medecine, niti praha niti tekućega. A saki se čas porezal ovaj ili onaj. Najviše pod jesen kat je već v lajte mošt otkipel, a kravam se rezalo kukuržijne. Trda kukurzina, a tupi srp i eto ti zla. Sećam se medecine mega vujca Pavića ki je bil tipični prectavnik medecine toga doba. Ti su pučki medecinari preporučevali da je ranu kat se porežeš najbole zapišati. Kakof je to fest čovek, lepoga držajna i pameten. Zato mene niti posle pedesetšest let ni bilo teško setiti se toga časa i ovak Mesnom odboru napisati:

Osoba teru predlažem za nagradu je bila dugogodišnji vučitel v Velike Mlake. Kolefka s tere je potekel je v mestu Bačin, pri gradu Splitu, točneje v Pločanskomu kraju. V vreme negvoga rođejna su oni ki su delali v državne služba po dekreti nadređene bili premešćani z mesta v mesto. Tak je Matu Jurkovića, nameštenika Austrougarske državne železnice zapalo da za kruf segdejni zavređuje v Bosne, v zemle tera je koj i Rvacka bila prikrpana Monarkije. Mesto de je skup z ženum po imenu Matinicum – Matejum 1911. godine Domovine i svetu podaril novi život je bilo Vranduk. Detetu su dali prelepo ime Vincencij, Vinko. Poput nebeskoga zaštitnika f teroga su vuto vreme Bogu verni roditeli fpirali poglede, i dečec Vincencij – Vinko je kešneje svetu služil.
Dok je Sv. Vinko siromakom propovedal i navešćuval Kralestvo nebesko, naš Vincencij je gorel v svetovnom staležu vučitela dece i mladeži. Kak su po dekretu premešćali službenike i nameštenike za Austrougarske vlasti, tak su još i posle II. sveckoga rata, odnosno posle 1945. godine vučitele i nameštenike po dekreti postavlali v službe. Po zvajnu teroga je stekel školajnem i Bože providnosti, Vinko Jurković je dekretom vlasti postavlen za vučitela f selu Velika Mlaka.

Spomenute let Velika Mlaka je bila malo mesto. Po mojem šacajnu po broju ni prelazila iladarku ludi. Ja sem baš na nagovor vučitela Jurkovića v prvi razred Šestoletke v Velike Mlake krenul 1951. godine. Memu pokojnomu ocu je zarat mega visokoga uzrasta rekel: "Mikić, dejte nek dečko ide v školu, ak bu dober đak bu imal pred sobom leto dan". Ja vuto vreme nis imal niti šest let. Puno sam se put kešneje i po drugemi suselani uveril da je Vinko vuz službu vučitela delal i službu selskog lekarnika. Sekak v onem opsegu teroga je po inteligencije i Božemi talenti poseduval i one ku je školajnem stekel. Svoje znanje i žrtvu za opće dobro obilato je daruval drugemi, a da zato ni iskal nijekve materijalne nadoknade ili pogodnosti. Vuz dosat napisano, v mojem je pamćejnu još navek i prvi zapamćeni utisek na toga markantnoga čoveka koj na izvanredno plemenitu osobu, gospona v punom smislu reči. Ili kak bi se reklo, od glave do pete on je to bil. Vuz župnika je bil jedini intelektualec f selu. Navek me zadivleval spektar negve naobrazbe teru je koj selski vučitel poseduval.

Osim kaj je bil izvrsni vučitel i poznal temele medecine, bil je i svestrani glazbenik. Vesele i životne naravi, z detijnem veseljem je obnovil v II. sveckom ratu zamrlo tamburaško društvo i puno dečkof nafčil igrati. To osim mene moreju potrditi selani me starosti, a ima i one stareje ki su još živi i toga se sećaju. Ja pametim kak je odlično znal igrati ramuniku, gitaru, harmonij, a od puhačke instrumentof trubu, a mort i još teri... Puno let posle te moje prve let pohajajna škole, spoznal sem osim spomenutoga, veliko domoluble i čovekoluble ovoga vrsnoga muža i dobroga oca.

V velike posleratne opće sirotijne, nogi od selske moćnikof nisu šteli roditi više od dvoje dece. Čast pojedinemi familijami tere su imale i radi toga su trpele podsmejuvajne i izrugevajne. Takvo je bilo raspoložejne umetno narejeno v našem narodu. Nasuprot tomu, vučitel Vinko je z svojum dragum ženum Ludmilum tere smu govorili "Gospođa" otranil i na put služejna Bogu i narodu pripelal petero dece.
Najstareji Ladislav (Laci) je otišel v vučitelski stalež. vujnem se pokazal koj pedagog osetliv za đaka. Vujnem vrvi čovek inovatorskoga dara teroga je besplatno čez leta delil onem đakom ki su ga šteli poslušati. Zdravko je bil nemirnoga duha i zarana je prebegel z Jugoslavije. Nastanil se v daleke Australije de i denes žive. Antonija (Seka) je takaj završila vučitelsku školu. I ona je sve stečeno znajne delila drugemi. Nažalost, jako mlada je mrla.

Na slike: Vicencij Jurković med đaki, 1951. godine

Miroslav – Mirko, će baš v mladosti živ dečko, kešneje se potrdil koj stručnak v jedne zagrebačke tvornice i vujne doživel do mirovine. Vesna je ma jarganica. Kat su deca odrastala, Vinko je bil v službe vučitela i ravnatela škole v Velike Mlake. Kak za onda ni bilo "burze rada", a industrijalizacija je jemala mah, nogi dečki i dekle su napušćali dome i posel na zemle i otajali na zanate ili retko na dalne škole. Poznanstvemi i dobrotum, nogemi je pomogel pri zapošlevajnu, bilo v državnu službu ili onemi ki su išli na zanate ili dale v školu.
Kak to v životu je, i ovaj je plemeniti čovek za fčijnena dobra dela za falu nagrajen podlemi i nameštenemi smicalicami. Od one kem je pomogel da su od ničega postali nekaj i z nijakvemi školami namestili v službu. Nu, negve vrline prepoznali su i cenili dobri ludi ki su ga prijeli za predavača v Obrtničku školu v Velike Gorice. Otut je već v zrele dobe polagal ispite na Visoke pedagoške škole v Reke. Tam je završil študerajne fizike i elektrotehnike, i z položaja redovnoga profesora umirovlen. bez obzira nato kaj je imal visoki vojnički čin pred komunisti ni vijal kraležnicu kak su to nekteri domaći delali i ni prejdnemi klečal. Pače, poradi hrvactva i visokoga stupna ponositoga domolubla sve je nujene privilegije s prezirom othitaval. Talente je osim čez vučitelstvo iskazival urođenemi odgojnemi puti po tere se v denešne vreme ide v školu. Bil je velika uzdanica i savetnik v upravno-pravnemi stvarimami nogemi suselani i semi društvi ka su bila f selu za onda. Svojem znajnem i visokum pismenošću pomagal je vatrogascom i dečkom v nogometnom klubu. Opseg društvenog deluvajna ovoga samozatajnoga čoveka je veliki, iziskiva više vremena za rezmišlajne i mesta za pisajne.

Ja sem pokušal fkratko stisnuti jeden raznovrsnemi plodovi bogati život na ovaj plac i v ove rede ke ste prečitali. vam, poštovanem članom Mesnog odbora toplo preporučam da ovaj v druge polovice XX. veka za Veliku Mlaku značejen čovek ne prejde v zaboraf, te mu dodelete zasluženu nagradu. Bar kakof spomenček v obliku poprsja, za tero je jedna žena skuplala peneze odma kat je mrl, zapraf je na skolka još bil..